Copy

Marketing, PR & Digital Insights

Kako da vaši PR i SEO timovi rade zajedno da poboljšaju učinak kampanje 
Verovatno ste čuli hiljadu puta da je optimizacija veb-sajta za pretraživače (SEO) ključna taktika da povećate vidljivost svoje kompanije i privučete klijente. Ova optimizacija se fokusira više na ljude i razume šta oni pretražuju i tip sadržaja koje žele da konzumiraju. Postoji četiri načina na koji ova optimizacija i odnosi sa javnošću mogu zajedno da rade da bi pomogli vašoj kompaniji. Prvo, bitno je identifikovati aktuelne teme i ključne reči pri razvijanju PR kampanja, i za to može biti zadužen vaš SEO tim. Koristite kalendar sadržaja da biste organizovali ideje za celu godinu, koje potom možete uključiti u razne teme aktuelne tokom godine. Ovaj kalendar će pomoći timovima da efikasnije stvaraju sadržaj. Zatim, potrebno je da poboljšate kvalitet beklinkova u zasluženim medijima. Kada vaš SEO i PR tim rade zajedno, mogu izgraditi solidnu mrežu beklinkova koja može učiniti čuda i znatno poboljšati vašu poziciju pri rangiranju na pretraživaču. A to će olakšati vašem PR timu da promoviše kompaniju na duže staze. Takođe, ova dva tima treba da pregledaju sav PR sadržaj pre nego što ga predložite relevantnim sajtovima. Revizija može izgledati strašno, ali ona osigurava da će sadržaj biti optimizovan u skladu sa pretraživačima, da će se lako čitati i da će ga vaša ciljana publika razumeti. Na kraju, bitno je deliti i uvećavati doseg sadržaja, čemu će pomoći integrisanje SEO i PR timova.  
Agilitypr.com
Kriza sajber napada zahteva drugačiju komunikaciju 
S obzirom na povećanje sajber napada i curenja podataka koji predstavljaju pretnju reputaciji raznih organizacija, bitno je napomenuti da komunikatori mogu znatno da pomognu svom timu da se pripremi. Sada više nije pitanje da li će vas neko napasti, već kada, te je bitno pripremiti se za svaki slučaj. Fokus se sve više stavlja na odgovor na sajber krize jer su hakeri postali prefinjeniji, a organizacije su ranjivije zbog rada od kuće. Kompanije u prošlosti nisu razmatrale planove za odgovor na sajber krize, ali to se promenilo. Kako stručnjaci objašnjavaju, specifični aspekti sajber napada zahtevaju detaljniji i određeniji pristup komunikaciji tokom takve vrste krize. Komunikatori počinju da shvataju da im treba plan koji je posebno napravljen za sajber napade. 
Prdaily.com
TikTok ojačao bezbednosne mere za mlađe korisnike 
TikTok želi da poveća bezbednost mlađih uz nove restrikcije za direktne poruke za tinejdžere i dodatna obaveštenja u vezi sa određenim funkcijama koje će bolje pokazivati ko će moći da pristupi njihovom sadržaju. Da bi ograničio potencijalnu izloženost neželjenim ili predatorskim porukama, TikTok će automatski isključiti mogućnost slanja poruka korisnicima koji imaju 16 i 17 godina. Ako oni sami žele da šalju poruke, moraće aktivno da izaberu neku drugu opciju. Takođe, TikTok je dodao još jedno obaveštenje koje se prikazuje korisnicima mlađim od 16 godina dok „kače“ snimak. Ono će im tražiti da konkretno izaberu ko može da gleda njihov snimak. To će pomoći tinejdžerima da razmisle o procesu postavljanja snimaka, te i umanjiti potencijalnu štetu. Ovo su najnoviji potezi u nizu restrikcija koje je TikTok postavio ne bi li zaštitio mlađe korisnike. U januaru, ova kompanija je objavila da će nalozi koje prave korisnici između 13 i 15 godina automatski biti podešeni na privatne naloge.
Socialmediatoday.com

Tech & Startup

Startap osnivača Teladoc-a razvija preventivni monitoring pacijenata kod kuće 
Majkl Gorton, koji je osnovao Teladoc Health pre dve decenije, kladi se da će njegova sledeća investicija, Recuro Health, takođe transformisati sistem zdravstvene nege kao i Teladoc. Ovaj startap, koji očekuje da će dobiti 12 miliona dolara u rundi finansiranja Serije A ovog meseca, zasnovan je na ideji da sistem zdravstvene nege može da uštedi milijarde dolara godišnje kroz korišćenje digitalnog zdravstvenog monitoringa koji može da spazi potencijalne bolesti pre nego što se pojave. Kako kaže Gorton, osnovni koncept kompanije je korišćenje redovnog pregledanja osnovnih telesnih funkcija, kao što su pritisak, nivo šećera, funkcija srca i težina, potpomognuti genomskim testiranjem da bi se odredila šansa da će pacijent dobiti određene bolesti kao što je rak. Dodaje da moderna medicina nije efikasna jer je osmišljena da leči bolesne, umesto da pomogne zdravima da izbegnu bolesti.  
Forbes.com
Blokčejn za dobrotvorne svrhe
Prikupljanje sredstava za lečenje retkih bolesti je nažalost česta pojava u našem društvu. U jednom od skorijih nesrećnih slučajeva prikuplja se pomoć Bošku Gugleti. U sklopu dobrotvorne akcije #nastavilanac, pripadnici domaće blokčejn zajednice su pokrenuli akciju organizovanja iste radi pomoći ovom dečaku koji je oboleo od spinalne mišićne atrofije, teškog oboljenja za koje je jedina vrsta terapije izuzetno skupa. Blokčejn je dobar primer tehnologije koja može imati potencijala u ovakvim situacijama jer je relativno lako i brzo otvoriti novčanike i primati sredstva, što su roditelji dečaka uradili kako bi primili sredstva. Do sada je prikupljeno 13.000 dolara, a prema poslednjim podacima od oca dečaka, za lečenje nedostaje još oko 550.000 evra. Rok je ograničen i to je 20. avgust, kako bi Boško mogao da uđe u proceduru pripreme za lek koji će dobiti u septembru. Pokretači inicijative su iz Finspota, koji je zajedno sa advokatskom firmom Motika Law Office i kripto menjačnicom ECD dogovorio osnove, te su pokrenuli animiranje blokčejn i šire IT zajednice. Inicijativu #nastavilanac su do sada podržali i Kreativa marketing agencija, MVP Workshop, Quantox, Heapspace, Digitalna zajednica, Serbian Blockchain Initiative, Unibright, Provide Services, kao brojna i privatna lica.
Startit.rs
Hrvatski IT bori se protiv svetskih velesila
Protekla godina je bila puna neizvesnosti za IT industriju. CISEx, udruženje nezavisnih izvoznika softvera, objavila je već tradicionalnu analizu poslovnih rezultata tvrtki članica koja je više nego pozitivna. Čim je došao proljetni lockdown u 2020. godini, mnogi strani i domaći kupci zaustavili su ulaganja u IT rešenja gotovo preko noći kako navode u CISEx-u. Usprkos tome, 2020. godina bila je rekordna za tvrtke članice CISEx-a po apsolutnim vrednostima prihoda, izvoza, broja zaposlenika i svih ostalih bitnih pokazatelja poslovanja. Nova analiza stanja članica CISEx-a obuhvatila je 267 kompanija članica udruženja čiji su financijski izveštaji bili javno dostupni do početka analize, a na naša pitanja odgovara Davor Runje, predsednik udruženja. Ukupni prihodi prelaze 5.6 milijardi kuna dok prihodi iz inozemstva prelaze 2.8 miliona kuna tokom 2020. godine. Ovo označava rast prihoda od izvoza za 30% kada to uporedimo sa 2019. godinom. Ipak, najvažnija činjenica u svemu ovome je sljedeća: udeo izvoza u prihodu od prodaje po prvi put je veći od prihoda na domaćem tržištu i iznosi 53% prihoda od prodaje. Prošlu godinu je obeležila i investicija od 200 milijuna dolara u Infobip, koja je od ove domaće kompanije napravila jednoroga, kao big bangom hrvatske visokotehnološke scene. U narednih godinu dana usledila je lavina investicija i preuzimanja ukupne vrednosti veće od 700 milijuna američkih dolara, a tempo investicija ubrzava se iz dana u dan.
Netokracija.com

Business News Headlines 

Počeli pregovori o novoj ceni rada: U Srbiji čak 350.000 ljudi prima minimalac
Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije podsećaju da je još 2017. dogovoreno da minimalna potrošačka korpa i minimalna cena rada budu izjednačene. Počeli su pregovori o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu, a vode se između predstavnika Ministarstva finansija, sindikata i Unije poslodavaca Srbije (UPS). Završetak pregovora i određivanje konačne cene trebalo bi da bude do 15. septembra. Ministar finansija, Siniša Mali, ranije je izjavio da će predlog vlade biti da minimalna cena rada za iduću godinu bude nešto iznad 35.000 dinara, iz Sindikata kažu da je to malo i da bi trebalo da bude 40.000 dinara, koliko je cena potrošačke korpe, dok iz Unije smatraju da bi, uz određene olakšice, mogli da prihvate vladin predlog. Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S), Zoran Mihajlović, podsetio je da je 2017. godine dogovoreno da minimalna potrošačka korpa i minimalna cena rada budu izjednačene, kao i da je o tome postignut konsenzus sa sve tri strane. Mislim da bi to trebalo da se ispoštuje. To se nije desilo prošle godine, iako je termin za to bila 2020. Imamo obzira jer je bila korona, ove i sledeće godine privreda, po nekim našim pokazateljima i pokazateljima vlade beleži rast, tako da očekujemo da u skladu s tim i minimalna cena rada prati taj trend, rekao je Mihajlović. Ističe da sindikati ne bi voleli da ta minimalna cena ostane ili da bude vrlo malo promenjena u ovoj godini, jer bi to značilo da će sledeće godine građani koji primaju minimalac, a takvih je oko 350.000, i dalje imati problem da obezbede sebi egzistenciju. Mihajlović navodi i da sindikati nisu zadovoljni početnim predlogom vlade od 35.000 dinara i izrazio je nadu da će cena biti korigovana na gore. „Očekujemo da bude znatno više od 35.000 dinara, ne možda 40.000 dinara, ali sa 39.000 bismo bili zadovoljni“, napominje. Ističe i da prate rast BDP-a i stopu inflacije i dodaje da po nekim njihovim proračunima - ne može minimalna cena rada da pređe šest odsto.  Predlog Vlade je povećanje za nekih 6,6 odsto i da je kao takav prihvatljiv, ali ukoliko se olakšaju troškovi poslovanja - smanjenje poreza i doprinosa na zarade i povećanje neoporezivog dela zarade.  
Biznis.telegraf.rs
BDP evrozone porastao za dva odsto
Prema proceni zavoda za statistiku Evropske unije, Eurostata, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone porastao je u drugom kvartalu 2021. godine, prema sezonski prilagođenim podacima, za dva odsto u odnosu na prethodno tromesečje. Privredni rast EU u periodu april-jun iznosio je 1,9 procenata na kvartalnom nivou. U informaciji se podseća da je u prva tri meseca ove godine BDP evrozone zabeležio pad od 0,3 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine, dok je u 27-članom bloku pad iznosio 0,1 procenat. U poređenju sa drugim kvartalom prošle godine, desezonirani BDP evrozone beleži rast od 13,6 procenata, a u EU rast od 13,2 odsto, nakon što je u prvom tromesečju u oba bloka međugodišnji pad iznosio 1,3 odsto. Oporavak privredne aktivnosti odrazio se i na povećanje zaposlenosti. Broj zaposlenih je, prema Eurostatu, porastao za 0,5 odsto u evrozoni i za 0,6 odsto u EU u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prethodna tri meseca, nakon pada od 0,2 procenta u oba ova regiona tokom prvog tromesečja. Na godišnjem nivou, zaposlenost u evrozoni i EU se povećala za 1,8 procenata, navodi se u informaciji.  
Biznis.rs
NBS očekuje rast BDP u ovoj godini 6,5 odsto
Narodna banka Srbije (NBS) povećala je svoju projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na 6,5 odsto u ovoj godini, sa šest odsto koliko su očekivali u maju, objavljeno je u Izveštaju o inflaciji za avgust. Rast će u najvećoj meri biti biti vođen domaćom tražnjom, čemu bi ključno trebalo da doprinesu uspešan proces vakcinacije, nastavak realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđeno povoljno finansiranje, očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta, navedeno je u analizi u okviru Izveštaja. „U srednjem roku očekujemo rast BDP u rasponu od četiri do pet odsto, dok smo u prethodnim projekcijama očekivali da će rast biti četiri odsto“, naveli su autori Izveštaja.
Rs.n1info.com

Motivation Corner 

Grad hiljadu prozora čuva tragičnu legendu 
Albanski grad intrigantnog imena nalazi se na jugu zemlje, na reci Osum, dok mu leđa čuva planina Tomor, visoka 2.417 metara. Nastao je na mestu starog grčkog grada, a ime je dobio postepenim kraćenjem izvornog imena Beligrad kroz istoriju. Danas, ovaj albanski grad nosi ime Berat. Grad odlikuju i brojne znamenitosti poput vizantijske citadele i zidina iz 13. veka koje dominiraju panoramom grada. Kroz istoriju, ovde su se nalazile crkve i džamije, a danas posetioci mogu da vide i stare freske i ikone iz tog vremena. Posebnu čar gradu daju lokalni stanovnici koji i danas žive u kamenim kućicama i prolaze uskim ulicama koje ga okružuju. Zidovi mnogih kuća i suvenirnica ukrašeni su starim orijentalnim tepisima, čipkom, nošnjom i ostalim rukotvorinama, a šetajući rubovima zidina možete ugledati sasvim uobičajene prizore lokalnih pastira s njihovim stadom ovaca. Tipični otomanski stil gradnje kuća s jednolikim prozorima, učinio je da grad dobije nadimak „grad hiljadu prozora“. Još jedna arhitektonska lepotica jeste most Gorica – jedan od najstarijih i najpoznatijih mostova iz osmanskih vremena u Albaniji. Iako je izgrađen od drveta krajem 18. veka, pre više godina, obnovljen je i izgrađen od kamena. Zahvaljujući svojoj bogatoj arhitekturi, 1961. grad je proglašen albanskim gradom-muzejom, a 2008. godine uvršten je na Unesko-ov popis svetske baštine. Ovaj gradić važi za jedan od najtoplijih albanskih gradova, ali se smatra i najlepšim gradom Albanije.  
B92.net
Akcijom ovogodišnjeg Bitefa Za čistije sutra sakupljen otpad na Fruškoj gori 
Sa najurgentnijim globalnim problemima današnjice i mi se suočavamo svakodnevno - ogromna zagađenost vazduha, uništenje prirode i eko sistema, učestali požari, a o hitnosti građanskog aktivizma govoriće se na međunarodnoj konferenciji „Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat“. Pod istim simboličnim sloganom „Na ivici budućnosti“, pod kojim je Bitef regularno trebalo da se održi prošle godine, ali je zbog pandemije realizovan samo trodnevni prolog, pred publikom je ove godine dvostruko izdanje našeg najznačajnijeg internacionalnog teatarskog festivala, a teme iz kojih je proistekao ovaj slogan kreću se od najurgentnijeg globalnog problema današnjice – klimatskih promena, uništenja eko sistema, i posledičnog, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera. Jedna od takvih aktivnosti bila je i akcija sakupljanja otpada Za čistije sutra, koja je održana na Fruškoj gori. Uz pomoć partnera akcije, Ekostar Pak kompanije, prikupljeno je nekoliko kilograma reciklabilnog otpada koji će dobiti novi život i biti iskorišćen u različite svrhe. Nakon uspešno obavljene akcije, okupljeni su uživali u ambijentu kafea Gorski smeško, čiji je inventar skoro u potpunosti napravljen od ponovo korišćenog materijala- drveta, guma, metala. Ovakva praksa jedan je od dobrih primera kako na svakodnevnom nivou možemo da utičemo na smanjenje zagađenosti životne sredine, što Bitef kroz svoje vrednosti i promoviše. 
Danas.rs
Počinje Belgrade Beer fest: Bogat muzički program, više od 60 bendova
Najveći pivsko-muzički festival u ovom delu Evrope – Belgrade Beer fest i ovog leta će, od 18. do 22. avgusta na Ušću, ugostiti više od 60 izvođača. Ove godine novost je još jedna bina pod nazivom „Riff and Beer“. Pored glavne bine na kojoj nastupaju legendarni bendovi sa ovih prostora, na novoj Riff and Beer bini nastupiće mnoštvo bendova koji su zadužili srpsku rok muziku kao što su Bjesovi, Pero Defformero, Kristali, Deca loših muzičara, Vuča (ex Darkwood Dub), Love Hunters, Texas Flood, Six Pack i mnogi drugi. Uslov za ulazak na festival je posedovanje jedne od sledećih potvrda: Potvrda o vakcinaciji, potvrda da je osoba preležala Kovid-19, negativan PCR test i negativan brzi antigenski test. 
Telegraf.rs
PRIJAVA NA MEJLING LISTU
Instagram
Facebook
LinkedIn
Website
Copyright © Kliping, All rights reserved.

Agencija Kliping nije odgovorna za sadržaj i tačnost informacija koje se nalaze u izvornim vestima i ne podržava nužno stavove izražene u njima. Agencija Kliping ne prikuplja Vaše lične podatke, u ovom slučaju e-mail adrese, u bilo koje druge svrhe osim za potrebe dostave newsletter-a. 



Want to change how you receive these emails?
You can update your preferences or unsubscribe from this list.


 






This email was sent to <<E-mail adresa:>>
why did I get this?    unsubscribe from this list    update subscription preferences
Kliping · Đorđa Stanojevića 11đ · Belgrade 11000 · Serbia