Copy

Marketing, PR & Digital Insights

Tri načina da pobedite u bici na tržištu uz PESO model 
Tradicionalni silosi padaju i marketing polako zalazi u oblasti kojima vladaju komunikacije. Ovaj interdisciplinarni rat nije nov. Ipak, sada vam PESO model može pomoći da hodate na granici, a čak i da osvojite pokoju bitku dok stvarate zanimljiv sadržaj za bilo koju publiku, uključujući internu. Predstavljamo tri načina da iskoristite PESO model kao potporu za svoj posao. Prvo, morate da obratite pažnju na širu sliku. PESO model je strategija koja integriše plaćene, zaslužene, deljene i vlastite medije da bi isporučila integrisane marketinške programe. Džini Ditrih, koja je stvorila ovaj model, kaže da ovaj okvir može pomoći komunikatorima da ispričaju priču koja stiže do svih delova publike. „PR i marketing imaju značajne oblasti uticaja širom PESO spektra, ali PR obično obitava u prostoru zasluženih medija, a marketing obično u plaćenim i deljenim,“ kaže ona. Zatim, treba da zaštitite i promovišete svoj udeo u ovom modelu. Kako Ditrih kaže, naš rad se fokusira na uspostavljanju odnosa sa publikom i o razumevanju te publike. „Moramo da pokažemo našu vrednost i rezultate širom PESO spektra“, tvrdi. Na kraju, interna komunikacija je takođe veoma bitna, jer se treba fokusirati na informisanje zaposlenih. To je velika šansa za komunikatore, kaže Ditrih. Interni sadržaj takođe se može podeliti van organizacije i dovesti do plaćenih, zasluženih ili deljenih medija. „Pravite male korake u ovom modelu“, kaže ona i predlaže da počnete sa onim što kontrolišete, kao što su vlastiti mediji, pa zatim da pređete na druge oblike medija.  
Prdaily.com
7 trendova za efikasan proces strateškog planiranja u 2021. godini 
Pandemija je zaustavila većinu poslovnih strategija i mnogi lideri i dalje pokušavaju da osmisle kada i kako da vrate proces strateškog planiranja na pravi put. Prema novom istraživanju Gartnera, pravo vreme je sada. Organizacije moraju aktivno da se pripreme da bi uspešno odgovorile na buduće probleme i moraju da predviđaju promene. Lideri moraju da procene razne trendove i njihov uticaj na strateško planiranje. Ti trendovi uključuju sledeće faktore: tehnološke (evoluciju i uticaj tehnoloških promena), političke (stavove, institucije i zakone koji menjaju političku atmosferu), ekonomske (faktore u lokalnoj i globalnoj ekonomskoj sredini koji utiču na preduzeća i vlade), društveno-kulturne (stavove, ponašanja i stilove života pojedinaca i grupa), etičke (etička očekivanja, ponašanje, dužnosti i sklonosti ljudi i kompanija), regulativno-pravne (promene u zakonima i politici vlade koje nagrađuju ili kažnjavaju određeno ponašanje) i ekološke (tehničke, političke, ekonomske, kulturne, etičke i pravne promene koje podržavaju zaštitu životne sredine i održivost). 
Agilitypr.com
Novi izveštaj pokazuje trendove korišćenja društvenih mreža u ovoj deceniji i kuda smo se sada zaputili 
Ako želite da razumete poslednje promene na društvenim mrežama i poboljšate svoj marketing na njima, treba da pogledate šire trendove njihovog korišćenja i razmislite o tome kako ljudi koriste društvene aplikacije da se povežu. Kada budete razumeli ove trendove, imaćete jasniju ideju o tome šta ljudi žele da vide od vašeg brenda. Tu stupa na scenu najnoviji izveštaj platforme za analitiku aplikacija App Annie. Njihov izveštaj „Evolucija društvenih aplikacija“ istražuje kako su se trendovi korišćenja društvenih medija menjali tokom ove decenije. Jedna od najbitnijih stavki jeste porast potrošnje na društvenim aplikacijama – do 3,2 milijarde dolara u prvoj polovini ove godine, što predstavlja porast od 50% na godišnjem nivou. Ako do sada niste razmišljali o tome da se priključite prodavnicama na Facebook-u ili Instagram-u, možda je vreme da to uradite. Izveštaj takođe prati rast TikToka, koji je sad prevazišao Jutjub u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu po vremenu koje korisnici provedu na aplikaciji. Mnoge će se platforme fokusirati na potencijalne nove korisnike u Aziji, kako pokazuje izveštaj, te bi bilo korisno za vaše preduzeće da i ovo uzmete u obzir kada posmatrate trendove. 
Socialmediatoday.com

Tech & Startup

Pljušte kazne za tehnološke gigante
Giganti iz oblasti društvenih medija, Telegram, Facebook i Twitter, suočeni su sa novom kaznom u Rusiji, u iznosu od 72 miliona rubalja, odnosno 988.605 dolara, zbog odbijanja da obrišu ilegalni sadržaj. Sud u Moskvi je primio dva protokola u vezi sa Telegramom, sastavljena prema Administrativnom zakoniku Ruske Federacije, a na račun „neuspešnog brisanja informacija“. Reč je o zakonima koji podržavaju zaštitu podataka i uopšte informacione tehnologije. Maksimalna sankcija za ovaj prekršaj je novčana kazna do osam miliona rubalja, navodi se. Pet protokola za sličan prekršaj primljeno je i protiv Facebook-a i još dva su u vezi sa Twitter-om. Sudska ročišta bi trebalo da se održe 14. septembra. Facebook se trenutno suočava sa još jednom kaznom u Rusiji, u iznosu od 40 miliona rubalja (549.231 dolara), dok se Twitter i Telegram suočavaju sa dodatnim kaznama od 16 miliona rubalja (219.688 USD), oba za iste prekršaje. Kompanije nisu bile voljne da plate, a Facebook je pokušao da se žali na prethodne odluke suda, ali bez uspeha. Ukupno je, od početka godine, samo Facebook dobio kazne vredne 49 miliona rubalja u Rusiji. Zasebno, prošlog meseca ruske vlasti su kaznile Facebook, Twitter i servis za razmenu poruka WhatsApp, zbog toga što „nisu obrađivali privatne podatke ruskih korisnika isključivo unutar zemlje“. Rusija je sve pažljivija u pogledu regulisanja društvenih medija, a mnoge kazne izrečene su od početka 2021. zbog različitih kršenja sadržaja. Ruski predsednik, Vladimir Putin, ranije ove godine optužio je tehnološke kompanije da „posluju bez odgovornosti i da donošenje odluka vode samo iz sopstvenih interesa“. 
Biznis.telegraf.rs
Foodscale Hub kroz web platformu nastoji da automatizuje proces donacija viška hrane
Platforma FoodSHare već broji preko 50 registrovanih kompanija u Srbiji, a uz pomoć 6.9 miliona evra izdvojenih za projekat Ploutos iz sredstava Evropske Unije u okviru programa Horizon 2020, čiji je platforma deo. Aplikaciju je razvila beogradska organizacija Foodscale Hub sa idejom da poveže sve relevantne aktere iz domena donacija hrane i implementira kao besplatno rešenje za sve korisnike. Prema najnovijem istraživanju sprovedenom od strane Ujedinjenih nacija, u svetu se baci 931 miliona tona hrane svake godine. Negativan trend bacanja hrane važi i za našu zemlju, budući da se u Srbiji na godišnjem nivou baci preko 726.196 tona hrane. FoodSHare služi kao tačka povezivanja donora hrane (poljoprivredni i industrijski proizvođači, distributeri, trgovinski lanci) i primalaca donacija (narodne kuhinje i druge humanitarne organizacije). Donori imaju mogućnost da u svakom trenutku posredstvom platforme ponude svoje viškove hrane velikom broju humanitarnih organizacija, dok se primaoci donacija mogu prijaviti za preuzimanje ponuđenih količina. Korišćenje svih funkcionalnosti platforme u potpunosti je besplatno. U Foodscale Hub-u su usmereni na ekonomsku, ekološku i društvenu održivost i nastoje da stvore nova tržišta (market makers), dok su im ciljna grupa inovatori na polju AgriFood tech-a. U narednom periodu, FoodSHare platforma sprovešće akciju prikupljanja hrane za najugroženije grupe građana u vidu prikupljanja donacija raznovrsnih namirnica. 
Netokracija.rs
Startap Eskala želi da transformiše mikrofinansiranje uz mikro učešće 
Eskala ima ambicioznu misiju: želi da transformiše mikrofinansiranje. Ovaj startap se fokusira na ono što Stiv Atamijan, predsednik Eskale, zove „mikro učešće“. Umesto davanja zajmova preduzećima u siromašnim zajednicama, ovaj princip podrazumeva uzimanje udela u tim preduzećima. Ovaj startap se fokusira na bankarske zadruge koje poseduje cela zajednica u siromašnim ruralnim oblastima uglavnom u Centralnoj Americi. Cilj mu je da pomogne tim zajednicama da oforme održivu finansijsku osnovu. „Smatramo da ove zajednice mogu da napreduju uz jaku bankarsku infrastrukturu“, kaže Atamijan. U jesen i zimu 2020. godine, Atamijan i njegove kolege iz neprofitne organizacije Global Brigades su sakupili 1,29 miliona dolara, uglavnom od pojedinaca, a takođe su ušli u partnerstvo sa Kivom za kapital za zajmove. Na početku ove godine su stvorili Eskalu. Eskala čuva 25% svojih deonica za bankarske zadruge, tako da i one mogu da poseduju deo kompanije. „Kako kompanija raste, rašće zbog učinka ovih bankarskih zadruga“, kaže Atamijan. Na kraju, bankarske zadruge mogu da uzmu učešće u malim preduzećima koje podržavaju. „Pokušavamo da stvorimo kulturu investicije“, kaže ona. Do sada, kompanija je uložila u preko 100 bankarskih zadruga u Panami, Hondurasu i Nikaragvi. Takođe planiraju da ulažu u Gani, ali sa malo drugačijim modelom.   
Forbes.com

Business News Headlines 

Dojče Telekom ušao u američkog operatera: Nemci su im sada vlasnici 48 odsto kapitala
Dojče Telekom je postigao sporazum o akcijskom svopu sa Softbank grupom, o povećanju vlasničkog udela u američkom T-Mobajlu i prodaji svoje holandske jedinice, u okviru obimnog restrukturiranja fokusiranog na jačanje transatlanstkog poslovanja nemačke kompanije. Kao rezultat dva sporazuma, Dojče Telekom će povećati udeo u T-Mobajlu u SAD za 5,3 posto na 48,4 procenata, čime se generalni direktor nemačke kompanije Tim Hetges približava ostvarenju cilja da osigura direktnu kontrolu nad američkim telekomunikacionim operaterom vrednim 170 milijardi dolara. Softbanka će zauzvrat, pored isplate u novcu, dobiti i 4,5 odsto udela u Dojče Telekomu. Japanska grupa je, inače, prodala početkom 2020. godine T-Mobajlu svoju američku jedinicu Sprint. S ovim najnovijim transakcijama, Dojče Telekom je na korak do sticanja većinskog vlasništva nad T-Mobajlom koji učestvuje sa tri petine u ukupnim prihodima grupe i predstavlja njegovu najprofitabilniju jedinicu. Ugovorom o svopu akcija, osnivač Softbanke Masajoši Son će preostali vlasnički udeo u američkom mobilnom operateru zameniti za strateški udio u Dojče Telekomu, koji posluje u desetak evropskih zemalja. Akcije Softbanke, koja je najveći svetski tehnološki investitor preko Vižen Fond portfolija, skočile su u Tokiju za 10 posto nakon objave ove informacije, dok je Dojče Telekom zabeležio rast od 2,4 procenta uoči otvaranja berze u Frankfurtu. 
Blic.rs
Podrška malim i srednjim preduzećima u Srbiji i BiH
Kompanije iz Srbije i Bosne i Hercegovine iz sektora drvne, prehrambene i metaloprerađivačke industrije imaće priliku da u naredne dve godine unaprede poslovanje, izvozne i inovacione kapacitete u okviru projekta „Podrška za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja-ENHANCE“, saopštila je Privredna komora Srbije. Kroz razvoj brending strategija za svoje proizvode i usluge, analizu izvoznih tržišta kao i povezivanje sa partnerima, 45 firmi učesnica na projektu, biće u prilici da i na taj način unaprede poslovne performanse, istaknuto je na predstavljanju projekta na Zlatiboru. Direktorka Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga Ana Lapčević rekla je da je cilj jačanje ekonomskog rasta i održivih mogućnosti zapošljavanja u industrijskim malim i srednjim preduzećima na prekograničnom području Sarajevske makroregije i Zlatiborskog okruga. Lapčević dodaje da će se kroz projekat razviti alati koji će kompanijama tog regiona pomoći u razvoju izvoznih kapaciteta i inovacija i doprineti boljoj proceni tržišta i komercijalizaciji njihovih proizvoda. Tokom trajanja projekta „Podrška za unapređenje konkuretnosti i zapošljavanja-ENHANCE“ za kompanije iz BiH i Srbije biće organizovani e-learning kursevi, obuke za pripremu i pisanje projekata, a jedan od rezultata projekta biće i izrada vodiča za pristup sredstvima domaćih i međunarodnih finansijskih institucija. Projekat se realizuje u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – BiH 2014 – 2020, a partneri na projektu su Regionalna privredna komora Zlatiborskog upravnog okruga, Gospodarska komora Federacije BiH i Centar za edukaciju i podizanje svijesti o potrebi povećanja energetske efikasnosti-ENERGIS. Realizaciju aktivnosti će pratiti Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Srbije.
Biznis.rs
Preduzetnice u neravnopravnom položaju u odnosu na zaposlene žene
Inicijativa „I preduzetnice su mame“ koju su pokrenuli udruženje „Mame Su Zakon“ i Digitalna zajednica sa ciljem otklanjanja diskriminacije preduzetnica u odnosu na zaposlene žene je prikupila preko 25.000 potpisa. Preduzetnice se neravnopravnim položajem u odnosu na zaposlene žene dovode u nejednak pravni položaj, i u realnosti se značajno otežava njihova želja da se ostvare u ulozi majke. Glavni zahtevi su da se preduzetnicama ne umanjuje naknada zarade za 50% ako ovlaste poslovođu da upravlja njihovom agencijom dok su na trudničkom odsustvu, da se preduzetnicama, kao i zaposlenim ženama, uplaćuju doprinosi u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, da imaju mogućnost prenosa prava odsustva sa rada radi nege deteta na partnera, i da za svako rođeno treće i naredno dete imaju pravo na odsustvo u trajanju od dve godine. U vreme kada je podrška preduzetnicama u Srbiji gotovo na svim važnim agendama, potrebno je zaista podstaći žene koje se upuste u preduzetničke vode a ne diskriminisati ih.  
Biznis.telegraf.rs

Motivation Corner 

Simbol moći služio je i kao zatvor za političke zatvorenike
Toranj Belem ili kako ga još zovu, Toranj Sv. Visenta, predstavlja najpoznatije utvrđenje u Lisabonu. Preciznije, nalazi se na lisabonskoj obali u četvrti „Santa Maria de Belem“. Ovaj simbol portugalske pomorske i trgovačke moći u 16. veku izgrađen je u odbrambene svrhe na ušću reke Taho u Atlantski okean. Nekada je stajao na ostrvu kraj obale, no s vremenom je prirodnim nasipanjem ušća „prišao“ obali. Kasnije je služio i kao zatvor za političke zatvorenike, kao i carina za brodove. U 20. veku je obnovljen, ulepšan za javnost i turiste, pa je pretvoren u svetionik. Štaviše, 2007. uvršten je na popis „Sedam čuda Portugala“. U prizemlju ovog, sada već svetionika, možete videti čak 16 prozora s topovima, kao i sobe u kojima su držani zatvorenici. Pet spratova tornja povezano je uskim spiralnim stepenicama, što može biti problem kada u letnjoj sezoni dođe do navale turista. Za njegov specifičan izgled i arhitekturu zaslužan je, između ostalih, kasnogotički manuelinski stil – način ukrašavanja u portugalskoj arhitekturi koji koristi puno morskih motiva (brodovi, sidra, uže, školjke), prizora zemljopisnih otkrića, pa čak i istočnjačkih ornamenata. Unesko je toranj Belem svrstao kao deo svetske baštine u Evropi, zajedno s obližnjim manastirom Jeronimos. Upravo u njemu je Vasko da Gama proveo noć moleći se, pre nego što se otisnuo za Indiju.
B92.net
Počinje „Teatar na raskršću”
Drugi pozorišni festival balkanskog kulturnog prostora „Teatar na raskršću” biće otvoren u Narodnom pozorištu u Nišu premijernim izvođenjem predstave „Čudo Svetog Georgija”, nastale po motivima istoimene drame Rusomira Bogdanovskog, u režiji Nikole Zavišića. Reč je o koprodukciji Dramsko-lutkarskog teatra „Ivan Radoev” iz Plevena, teatra „Joan Slaviči” iz Arada i Narodnog pozorišta iz Niša. „Čudo Svetog Georgija” je pozorišna poslastica, fantastična tragikomedija makedonskog pisca Rusomira Bogdanovskog, koja se na ritmičan, duhovit, apsurdan i zabavan način bavi mračnim temama zajedničkim za sve narode Balkana: neprekidnim ratovima, surovim ubistvima vladara i pitanjima vere i religije i njihovim promenama, zamenama i zloupotrebama. Poklonici pozorišne umetnosti će do 14. septembra u Narodnom pozorištu u Nišu i na još dve lokacije u gradu predviđene za prateći festivalski program ‒ Banovini i Oficirskom domu, imati priliku da pogledaju deset pozorišnih produkcija iz šest zemalja: Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Slovenije i Srbije. Selektorski tandem čine Vlatko Ilić, reditelj, i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog. U čast nagrađenih, na zatvaranju festivala, 14. septembra, publika će imati priliku da vidi autorski projekat Andree Gavriliju „Recept za savršenstvo u nekoliko koraka koji ne vode nikuda”, trupe „Mihaj Rajku” iz Rumunije.
Politika.rs
Dokumentarni film „Sava“ premijerno na Beldocs-u
Dugometražni dokumentarni film „Sava“, jedan od poslednjih projekata na kojem je učestvovala nedavno preminula glumica Mira Furlan, biće prikazan 11. septembra u 18 časova, u sali Doma omladine u okviru filmskog festivala Beldocs. „Sava“ dokumentarni film o reci i putešestviju nizvodno dužinom od 990 kilometra, u kojem nas Mira Furlan, svojim eteričnim glasom, vodi na putovanje kroz bivšu Jugoslaviju i upoznaje sa ljudima koj dele iste snove, vizije i ista sećanja, saopšteno je. Trajanje filma je 75 minuta, a sniman je na lokacijama širom Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. 
Telegraf.rs
PRIJAVA NA MEJLING LISTU
Instagram
Facebook
LinkedIn
Website
Copyright © Kliping, All rights reserved.

Agencija Kliping nije odgovorna za sadržaj i tačnost informacija koje se nalaze u izvornim vestima i ne podržava nužno stavove izražene u njima. Agencija Kliping ne prikuplja Vaše lične podatke, u ovom slučaju e-mail adrese, u bilo koje druge svrhe osim za potrebe dostave newsletter-a. 



Want to change how you receive these emails?
You can update your preferences or unsubscribe from this list.


 






This email was sent to <<E-mail adresa:>>
why did I get this?    unsubscribe from this list    update subscription preferences
Kliping · Đorđa Stanojevića 11đ · Belgrade 11000 · Serbia