Copy

Marketing, PR & Digital Insights

3 kreativna načina da koristite društvene mreže u PR kampanjama 
Danas su odnosi s javnošću i društvene mreže obično tesno povezani. Pošto društvene mreže dominiraju načinom na koji ljudi konzumiraju vesti, veoma je važno iskoristiti ih. To se može učiniti na tri načina: kroz sadržaj koji dele zaposleni, ambasadore brenda i kombinaciju društvenih mreža i saopštenja za javnost. Ovih dana, društvene mreže su sjajno mesto na kom kompanije mogu da dopru do veće publike svojom PR strategijom. Mnogo kompanija već koristi LinkedIn kao deo svoje strategije za društvene mreže, gde saopštavaju vesti ili dele druge informacije iz svoje grane koje imaju veze sa kompanijom. Prema istraživanjima, direktori i drugi ljudi na vodećim pozicijama kompanije obično imaju dosta pratilaca na ovoj platformi, te bi kompanije trebalo da iskoriste tu pažnju i daju njima da saopštavaju vesti vezane za kompaniju. To će dati određenu ljudsku notu objavama i obezbediće da one dopru do šire publike. Još jedan sjajan način da kompanije iskoriste strategije za društvene mreže u PR kampanjama jeste tako što će kreirati program ambasadora, što praktično garantuje stalni PR za brend. Ambasadore pažljivo bira kompanija. Zatim, za proviziju ili besplatne proizvode, ambasadori će pričati pozitivno o brendu i najnovijim proizvodima. Takođe, jedna od najkorisnijih strategija jeste korišćenje društvenih mreža za jačanje strategija saopštenja za javnost te kompanije. Mnoge kompanije danas radije saopštavaju vesti ili najavljuju nove proizvode upravo na društvenim mrežama i ove objave mogu biti veoma korisne za PR. 
Agilitypr.com
Vaša strategija za društvene mreže vam možda više škodi nego što pomaže 
Preplavljivanje društvenih mreža informacijama o vašem proizvodu nije dobar marketing, iako mnoge kompanije upravo to rade. Mnogi poslodavci misle da će nešto na kraju postati traženo ako neprestano objavljuju postove o svom proizvodu na platformama kao što su Facebook, Instagram ili Twitter. Ali bez prave pozicije i prave poruke, možda samo trošite vreme i novac, a više škodite sebi nego što pomažete. Morate da razmislite o svojim korisnicima pre nego što počnete da prosto „istovarujete“ sadržaj na društvene mreže. Takođe, morate da zapamtite da imate manje kontrole nad društvenim mrežama nego nad većinom drugih medija. Kada počnete da ostvarujete kontakt sa ljudima na mrežama, vi ste samo još jedna od mnogih platformi koje iskazuju svoje mišljenje, ali odgovor na vaše objave može biti nepredvidljiv i da vas iznenadi. Razmislite o svojoj poruci pre nego što nešto objavite. Ako napravite grešku, reakcija može biti snažna i trenutna. Ako niste spremni sa time da se nosite, možete naneti štetu svom brendu, iako su vam namere bile dobre. Dajte sebi i svom marketinškom timu prostor i vreme da pažljivo razmislite o cilju, poziciji i poruci pre nego što objavite sadržaj na bilo kojoj platformi, uključujući društvene mreže.  
Prdaily.com
Šta je srušilo Facebook i sve drugo?
Kompanija Facebook tokom. 4. oktobra potpuno je pala - kako interno, tako i ka svim korisnicima - i cela planeta nije imala servise ove kompanije najmanje šest sati. Nisu radili Facebook, WhatsApp, Instagram, Messenger, ali ni Oculus VR ekosistem. Greška je otklonjena nakon šest sati potpune nedostupnosti svih pomenutih servisa, a Facebook je čak reagovao i slanjem inženjera u Data centre širom SAD-a, što se odavno nije desilo. Problem je bio, kako kompanija kaže, u tome što mašine nisu mogle da komuniciraju jedne s drugima, što je izazvalo efekat kaskada i sve se jednostavno poklopilo i srušilo. Prema Facebook blog objavi nema nikakve reči o hakerskom ili bilo kakvom drugom napadu kao što su mnogi domaći i svetski mediji preneli. Korisnicima se izvinio i Mark Cukerberg lično, koji je tokom pada svojih servisa izgubio preko sedam milijardi ličnog bogatstva zbog pada Facebook akcija i drugih problema. Prema izjavama IT stručnjaka za američke medija pravi razlog pada je rutinska promena BGP-a tj. border gateway protocol-a, koji je pošao naopako, a koji pomažu mrežama da izaberu najbolju rutu tj. put za isporuku traženog internet saobraćaja. To je uticalo na DNS-ove i njihov rad zbog čega serveri nisu slali informacije pomoću kojih drugi mogu da ih pronađu. Na taj način je jednostavno sve bilo odsečeno od ostatka interneta. Sada je ostalo da još da vidimo šta je sa kompromitovanim Facebook podacima o kojima kompanija nije rekla još uvek ni reč.
Smartlife.mondo.rs

Tech & Startup

Neverovatan skok: U jednom sektoru u Srbiji ponuda poslova veća za 58%
U prvih osam meseci 2021. godine domaće IT tržište rada doživelo je neverovatan rast broja oglasa za posao. U ovom periodu skok ponude poslova iznosi čak 58% u odnosu na 2020. godinu, dok u poređenju sa 2019. ova brojka iznosi 53%. U prvih 8 meseci objavljeno je čak 6.846 oglasa, a od toga skoro četvrtina se odnosi na poslove koji se rade od kuće. Prema oglasima objavljenim od početka godine na sajtu HelloWorld.rs, poslodavci su najviše tražili developere, inženjere i programere sa poznavanjem različitih tehnologija. Konkretno, u pitanju su pozicije JavaScript Developer, Software Engineer, Java Developer, IT Help Desk, System Administrator i .NET Developer. Novi podaci potvrdili su da poslodavci i dalje teško dolaze do programera viših senioriteta, kao i da je IT oblast jedna od najdeficitarnijih na tržištu rada. Tako su kompanije, pre svega raspisivale oglase namenjenе mediorima - čak 62%, seniorima - 29% dok je za juniore objavljeno 9% oglasa za posao. Kada posmatramo tehnologije, među traženim se izdvajaju back-end tehnologije (Java, PHP, Python, C#, .Net). Potreba za poznavanjem front-end tehnologija, naravno, ne izostaje, ali se ove tehnologije nalaze nešto niže na listi najtraženijih u oglasima za posao. U prvih 10 najtraženijih tehnologija izdvajaju se dve front-end i to su Angular i React. Na domaćem IT tržištu poslodavci se neretko suočavaju sa nedostatkom senior programera, te je ova grupa u deficitu. Do senior programera je teško doći iz više razloga a svakako jedan od osnovnih jeste plata. Takođe, veliki broj senior programera nakon što stekne status „seniora“ se neretko odlučuje da pređe u preduzetničke vode i započne svoj biznis. Veliki broj programera sa iskustvom ima potrebu i za daljim razvijanjem pa se vrlo često odlučuju da napuste zemlju. Do juniora je lakše doći iz razloga zato što tek izlaze iz studentskih klupa i imaju potrebu da što ranije pronađu posao i na taj način započnu svoju karijeru. 
Biznis.telegraf.rs
Kako startapi mogu brže da rastu uz cloud
Često je veoma zahtevan zadatak za osnivače startapa da istražuju infrastrukturu cloud-a, uz sve poslove koje pride moraju da rade. Osim što se moraju identifikovati najefikasnija rešenja i usluge, izgradnja, ažuriranje i plasiranje novih karakteristika često zahtevaju znatne resurse i zauzimaju vredno vreme koje bi startapi mogli iskoristiti da brže dovedu proizvode i usluge na tržište. Ipak, svaki startap mora izgraditi infrastrukturu koja je jedinstvena i odgovara njegovim potrebama. Srećom, pojavile su se neke usluge i alati koji ubrzavaju proces i pomažu da ideje brže dođu do tržišta. Čak i sa timom developera, startapi ne moraju da počnu ispočetka kada grade infrastrukturu. Build on AWS znatno smanjuje stadijum istraživanja za startape i pruža im oprobane šablone koje mogu da koriste da bi izgradili infrastrukturu i razvili nove karakteristike. Build on AWS pruža 49 šablona za razne svrhe, ali ovaj broj će rasti u zavisnosti od potreba startapa i povratnih informacija koje pruže AWS-u.  
Forbes.com
Braća Šošić osigurala su 1,5 milijuna dolara za Wasp, “low code” jezik za developere 
Umesto kretanja od nule i detaljnog poznavanja više kompleksnih tehnologija kako bi ih sve povezali zajedno na najbolji mogući način, Wasp omogućava developerima da razvijaju fullstack web aplikacije s manje koda i najboljim praksama. Wasp rešava taj problem, ali i dalje omogućava programerima da koriste svoje omiljene tehnologije poput Reacta ili Node.js-a. Često kažemo da je Wasp „low-code for developers”, pošto programerima pruža jezičke apstrakcije specifične za web aplikacije koje omogućavaju da razvoj teče brže i sigurnije, a s druge strane po potrebi uvek mogu napisati deo koda u postojećim tehnologijama. Jedan od uzora im je je Ruby on Rails u smislu ergonomije, najboljih praksi i jednostavnosti korišćenja koje su uspeli ostvariti u web dev svetu. Za svoj Wasp, osnivači Matija i Martin Šošić, osigurali su inicijalnu investiciju od 1.5 miliona dolara predvođenu fondom Lunar Ventures, u kojoj učestvuje niz uspešnih inženjera poput osnivača Makerpada – Bena Tossella, bivšeg Twitterovog i Airbnbovog inženjera i osnivača Mesosphere – Floriana Leiberta i drugih. Sa  Waspom su planirali izdvojiti obrasce koji se često ponavljaju u viši, jednostavniji jezik koji ne ovisi o pojedinoj tehnologiji, već više liči specifikaciji zahteva aplikacije koju bi netko opisao „ljudskim“ jezikom, jezikom koji neće zastareti s pojavom nove generacije web tehnologija, od čega je nastalo i ime projekta Wasp. 
Netokracija.com

Business News Headlines 

Eksplodirala cena struje, širom sveta najavljena otpuštanja i zatvaranja fabrika – šta da očekuju privrednici u Srbiji 
Srpsko tržište struje potpuno je liberalizovano 2015. godine, ali država i dalje reguliše cene za domaćinstva. Usled globalne energetske krize i naša privreda se već suočava sa sve skupljim kilovatima. Najavljeno je i formiranje Radne grupe koja će predložiti mere zaštite. Električnom energijom se trguje na berzi, a cena je ovih dana eksplodirala – megavat-sat dostiže i 200 evra što je pet puta više nego početkom godine. Zbog toga privrednici širom sveta najavljuju otpuštanje radnika i zatvaranje fabrika. I naša privreda traži podršku države. „Privrednici su upozoravali na porast cena inputa za proizvodnju i sve više se žale i na porast cene električne energije. I upravo se o tome govori da Vlada sa Privrednom komorom Srbije pronađe određene mehanizme odgovora na ovu krizu kako bi se očuvala osnova za projektovani ekonomski rast“, kaže Bojan Stanić iz Sektora analitike Privredne komore Srbije. Osim domaćinstava, svi potrošači snabdevaju se na slobodnom tržištu direktnim ugovaranjem struje sa trgovcima, obično na šest meseci do godinu dana. Iako imamo 57 licenciranih trgovaca strujom, 97 odsto potrošača struju i dalje kupuje kod EPS-a jer je najpovoljnija. Ali sada i njihove cene rastu. „Cena u momentu ugovaranja zavisi od prilika na tržištu, tako da se kupac može suočiti i sa nižom i sa višom cenom u odnosu na prethodni ugovor. Ove godine kretanja su takva da je cena, za kupce koji sada ugovaraju isporuku električne energije za 2022. godinu veća 120 do 160 odsto od cene iz prethodnog ugovora“, navode iz EPS-a. Zbog poremećaja na svetskom tržištu električne energije, zemlje prave planove kako da zaštite svoje privrede. Španija je, na primer, ograničila profit trgovcima strujom dok traje kriza. I naša zemlja traži mehanizme podrške. „Predložio bih da se stavi plafon dokle se može ići sa cenom megavat-sata prema njima to je za njih najbolja zaštita. Kako da se ponaša privreda? Jedan od odgovora je da privreda na svojim krovovima gradi solarne elektrane i da ima sopstvenu proizvodnju", navodi Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Cenu struje pogurala je veća tražnja usled rekordne cena gasa i uglja i poskupljenja takse za velike zagađivače. 
Rts.rs
Svetska banka podigla prognozu rasta Srbije
Svetska banka je povećala prognozu rasta Srbije za 2021. godinu za 1,0 procenti poen na 6 odsto, u ažuriranom jesenjem izveštaju o Svetskim ekonomskim izgledima. Privreda Srbije je počela da pokazuje znake oporavka od uticaja COVID-19 u prvoj polovini 2021, navodi se u dokumentu i napominje da je u prvom tromesečju zemlja ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 procenata međugodišnje. Rast je ubrzan u drugom kvartalu i procenjuje se na 13,7 odsto, što je znatno iznad očekivanja. Kao rezultat toga, rast BDP-a Srbije za 2021. godinu je revidiran naviše na 6,0 procenata sa ranije prognoziranih 5,0 odsto, koliko se predviđalo u junu, piše u jesenjim prognozama ove međunarodne finansijske institucije. Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će globalni rast u 2021. godini biti nešto niži od 6,0 posto koliko je prognozirano u julu, izjavila je šefica MMF-a Kristalina Georgieva, navodeći kao razlog rizik dugova, inflaciju i raskorak privrednih kretanja zemalja posle pandemije COVID-19. Georgieva je rekla da se globalna ekonomija oporavlja, ali da pandemija nastavlja da ograničava oporavak, pri čemu glavnu prepreku predstavlja „veliki jaz s vakcinama“ jer je pristup mnogih zemalja vakcinama protiv kovida izuzetno nizak. U virtuelnom obraćanju na događaju Bokoni univerziteta u Italiji, šefica MMF-a je navela da se u ažuriranom izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima koji tek treba da bude objavljen predviđa povratak razvijenih ekonomija na nivo pre pandemije do 2022, ali da će većini ekonomija u usponu i zemljama u razvoju trebati „još mnogo godina“ za oporavak. 
Blic.rs
NCR otvorio u Beogradu svoj najveći tehnološki kampus u Evropi
Američka kompanija NCR otvorila je tehnološki kampus u Beogradu u koji je investirano 100 miliona dolara. To je najveći NCR kampus u Evropi, na površini od oko 30.000 kvadrata, koji će ujedno biti i centar za razvoj novih tehnologija i mesto susreta i razmene ideja kompanije i lokalne zajednice. U tehnološkom kampusu će, kako su najavili čelni ljudi NCR-a, raditi više od 5.000 inženjera, ekonomista, pravnika, filologa, analitičara i stručnjaka za marketing i komunikacije koji će kreirati nova korisnička iskustva za klijente širom sveta u modernom, funkcionalnom, energetski efikasnom i inspirativnom radnom okruženju. Generalni direktor NCR Srbija Stefan Lazarević istakao je da obrazovani i talentovani ljudi predstavljaju glavnu prednost Srbije u privlačenju visoko-tehnoloških investicija. „NCR Srbija je primer kompanije koja se zahvaljujući stručnosti i preduzimljivosti svojih zaposlenih, ubrzano razvijala i uvodila inovacije u poslovanje tokom proteklih 10 godina. U prilog tome govori i podatak da smo od centra korisničke podrške sa 300 zaposlenih u 2011. godini, postali strateški važna lokacija sa preko 4.200 ljudi u svom timu i planom da u bliskoj budućnosti taj broj pređe 5.000“, rekao je on. Ambasador SAD Entoni Godfri rekao je da je Srbija posvećena miru i stabilnosti u regionu, što je neophodno za investicije američkih kompanija, poput NCR čiji je cilj da i dalje širi poslovanje u Srbiji. NCR je vodeća globalna tehnološka kompanija u oblasti razvoja softverskih rešenja i različitih tipova usluga za klijente iz sektora finansija, maloprodaje i ugostiteljstva. U Srbiji je NCR otpočeo poslovanje 2011. godine i trenutno zapošljava više od 4.200 ljudi, a podržava 5.100 klijenata u svetu. 
Rs.n1info.com

Motivation Corner 

Najveća plutajuća zgrada na svetu napravljena je od drveta
U Roterdamu je napravljena plutajuća poslovna zgrada za koju njeni tvorci tvrde da je najveća građevina ove vrste na svetu. Građevina, koja poseduje nekoliko prostorija ima dva sprata i skoro je u potpunosti napravljena od drveta, jer time treba da se smanji emisija štetnih gasova, posebno ugljen-dioksida. Zgrada je snabdevena solarnom energijom. Između ostalog, balkoni pružaju ugodan boravak, dok zelena površina na krovu zgrade reguliše temperaturu. Građevina pluta na površini izrađenoj od betona. Sadržaj čine i restoran, kao i bazen. Cela zgrada je osmišljena tako da ima što manji uticaj na okolinu. Prostor u zgradi će se izdavati deset godina, a potom će se prodati potencijalnom kupcu. Postoji mogućnost da se izmesti na novu lokaciju ili da materijal od kojeg je napravljena bude recikliran, objavili su iz Svetskog ekonomskog foruma (WEF). Zgradu je projektovala kompanija "Pauer haos" (Powerhouse).
B92.net
Novi Sad – Evropska prestonica kulture u trci za prestižno priznanje 
Projekat „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” ušao je u finale izbora za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture za 2021. godinu, na predstojećim Nagradama za evropske kulturne brendove, koje će po šesnaesti put biti dodeljene u Drezdenu, 11. novembra 2021. godine. U žestokoj konkurenciji za najprestižniju evropsku nagradu u oblasti kulture našlo se 110 organizacija, institucija i kulturnih ustanova iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Belgije, Belorusije, Francuske, Izraela, Litvanije, Rusije, Srbije i Holandije, a projekat „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u kategoriji „Najbolji evropski trend brend” takmičiće se sa berlinskom organizacijom „Stiftung Zukunft Berlin” i digitalnom švajcarskom platformom za kulturu „SpectYou”. Pored kategorije u kojoj se takmiči Novi Sad, nagrade će biti dodeljene i u kategorijama „Evropski kulturni brend godine”, „Evropski kulturni menadžer godine”, „Evropski kulturni pokrovitelj godine”, „Evropski obrazovni program godine”, „Evropski kulturno-turistički region godine”, „Evropska nagrada za urbanu kulturu”, kao i u kategoriji „Evropska nagrada za održivost tržišta kulture”. 
Originalmagazin.com
Otkriven toalet star 2.700 godina
Arheolozi u Izraelu pronašli su pravo istorijsko blago, tačnije toalet od pre 2.700 godina. Ovo neverovatno otkriće u Jerusalimu oduševilo je naučnike, a veruje se da je ovaj toalet bio deo privatnog kupatila, koja su u ono vreme bila čist luksuz u ovom gradu. Izraelski zvaničnici su rekli da je gladak, isklesan kamen pronađen u pravougaonoj kabini koja je bila deo nekadašnje luksuzne vile koja se sada nalazi iznad Starog grada. Kamen je klesan tako da bude udoban za sedenje, a duboko ispod njega bila je iskopana septička jama. „Privatan toalet, odnosno kabina bile su veoma retke, i do sada je tek nekoliko pronađeno“, kaže Jakov Biling, koji je predvodio tim arheologa. On navodi da su samo bogataši sebi mogli da priušte da imaju toalete. Jedan slavni rabin je jednom rekao da biti bogat znači imati toalet tik do stola. Kosti životinja i grnčarija koja su pronađena u septičkoj jami mogla bi da posluže za dalje istraživanje o tome šta su ljudi u to vreme jeli, kao i od čega su bolovali. 
Telegraf.rs
PRIJAVA NA MEJLING LISTU
Instagram
Facebook
LinkedIn
Website
Copyright © Kliping, All rights reserved.

Agencija Kliping nije odgovorna za sadržaj i tačnost informacija koje se nalaze u izvornim vestima i ne podržava nužno stavove izražene u njima. Agencija Kliping ne prikuplja Vaše lične podatke, u ovom slučaju e-mail adrese, u bilo koje druge svrhe osim za potrebe dostave newsletter-a. 



Want to change how you receive these emails?
You can update your preferences or unsubscribe from this list.


 






This email was sent to <<E-mail adresa:>>
why did I get this?    unsubscribe from this list    update subscription preferences
Kliping · Đorđa Stanojevića 11đ · Belgrade 11000 · Serbia